Vaspitavanje dece

01/10/2017

Razvoj dece do sedme godine života ima veliki značaj za izgradnju njihove inteligencije. To je veoma važan period života dece i tada roditelji treba pravilno da postupaju jer kasnije ispravke nema. Zato je važno da roditelji znaju kako da stimulativno deluju na vaspitanje svoje dece – to je predškolski uzrast i sva odgovornost je na roditeljima. Svi želimo da nam deca budu pametna i vredna, ali da li zaista i znamo bar da ne napravimo ključne greške u intelektualnom razvoju naših mališana.

Mala deca čim stanu na noge počinju da rade nešto što roditeljima smeta – deca skaču po krevetu, bace se na krevet, rašire i noge i ruke i – smeju se kao da uživaju u ovoj neobičnoj igri. Ali, roditelji se boje da se njihovo dete ne povredi i zato zabranjuju deci da skaču po krevetu ili čak pomisle da će im dete upropastiti ležaj koji su puno platili. Mala deca vole i da se vrte u krug i to sama često rade. Ali, brižni roditelji i to ne dozvoljavaju deci – čak se boje da će dete nešto poremetiti u svojoj glavi – pa zavrte dete u suprotnom smeru – kao da ga odvrte. Mala deca vole i da se penju na niske ograde i da skaču u barice sa vodom, deca obožavaju da hodaju po ivičnjacima ili niskim kaskadama koje razdvajaju cveće od staze u dvorištu – jar tako vežbaju svoju ravnotežu. Roditelje sve ovo puno ljuti jer će njihovo dete isprljati pantalone, patike, čarape, a šta ako padne?

Sve ove aktivnosti deca rade instinktivno – njihov mozak traži fizičku aktivnost da bi se razvijao. U mozgu bebe iz svake nervne ćelije polazi dve hiljade sinapsi – veza sa drugim nervnim ćelijama. Do petnaeste godine taj broj sinapsi mora da naraste na 16 hiljada po nervnoj ćeliji, a to se postiže jedino – kretanjem. Naš mozak troši 30 procenata energije čitavog organizma (iako nije mišić) i – ako se neke nervne ćelije ne koriste – mozak će ih eliminisati – one će odumreti. Naš mozak neće izgraditi i očuvati svoje ćelije ako se one ne koriste – jer vodi računa o efikasnom trošenju svoje energije.

Danas znamo da ne postoji centar za inteligenciju – već je to skup svih sinapsi – veza između nervnih ćelija u mozgu. Dakle, da bi vaša deca bila inteligentnija – treba što više da se kreću, igraju, trče, skaču – umesto da puno vremena provode ispred televizora ili kompjutera. Rotacioni pokreti aktiviraju čitav mozak – zato dozvolite svom detetu da se vrti u krug ili da se kotrlja po krevetu jer dete tada izgrađuje svoj nervni sistem i biće svakako uspešnije u školi, neće imati govorne mane, lakše će naučiti da piše, crta, a možda i da svira neki muzički instrument ili će postati vrhunski sportista. Vidite i sami koliko je važna rana stimulacija za intelektualni razvoj dece.

Primer najbržeg čoveka na planeti to itekako potvrđuje. Husein Bolt je kao trogodišnjak jako želeo da igra fudbal sa svojim starijim bratom i njegovim vršnjacima, ali, znate da starija deca baš ne vole da se druže sa mlađom decom tako da je njegov zadatak bio da pazi da lopta ne ode daleko od terena ili u vodu (igrali su se blizu mora) a teren je bio malo nagnut. Mali Bolt je tako često trčao za loptom i to nizbrdo jer deca će sve uraditi zbog igre – to je njima najjača motivacija. Danas je to veoma važan trening za atletičare – trčanje nizbrdo.

Veoma surov ali i poučan primer lošeg postupanja roditelja iz neznanja dolazi iz Italije. Dogodilo se da je beba – dečak imao infekciju oka. Dok je trajala terapija – njegova zabrinuta majka je čistom gazom prekrila bolesno oko u nameri da ga zaštiti od svetlosti – i tu gazu je držala na oku bebe deset dana. Dečak je ozdravio ali je izgubio vid na tom oku zauvek. Njegov mozak 10 dana nije dobijao nikakvu stimulaciju od tog oka i te su nervne ćelije koje primaju signal od oka – odumrele.

Mozak bebe traži stimulaciju i od očiju – traži razne kontraste boja, zato nije preporučljivo dečiju sobu komponovati od više nijansi samo jedne boje – plave za dečake ili roze za devojčice kao što se često događa. Potrebno je imati više različitih boja i nameštaja i garderobe i posteljine i zidova.

U jednom eksperimentu držali su malu mačku samo jedan dan u potpuno beloj prostoriji (bez ikakvih kontrasta boja). Kasnije ta mačka čitavog svog života  nije mogla da prođe kroz rupu a da prvo ne udari glavom levo ili desno dok ne pogodi prolaz. Iako su mačke veoma spretne životinje – samo jedan dan pogrešnog uticaja njoj je značajno smanjio veštinu kretanja. Ljudski mozak se srećom sporije razvija pa za jedan dan pogrešnog uticaja nećemo postići veliku štetu, ali za deset i više dana to je moguće. Zato treba roditelje upoznati sa ovim saznanjima u vaspitavanju dece.

Mala deca već sa tri godine sama nauče da prepoznaju sve saobraćajne znakove i marke automobila ili zastave država, čak ih i veoma dobro nacrtaju. A onda su njihovi roditelji presrećni kako je njihovo dete veoma pametno, ali često roditelji tu staju jer ne znaju kako da svoje dete prevedu na viši oblik razmišljanja.

Setimo se Milutina Milankovića – našeg proslavljenog naučnika. On je kao malo dete prelistavao i čak olovkom prepravljao trgovačke knjige svog oca. Kada je njegov otac to primetio i uvideo da je njegov mali sin to ispravno uradio – počeo je sa njim da vežba računanje. Jednog dana ga je upitao koliko je to milion, a mali Milutin je odmah odgovorio – Hiljadu hiljada. Rana stimulacija je Milutinu pomogla da kasnije postane priznati stručnjak i da pravilno odredi smenjivanje i trajanje ledenih doba.

Danas rana stimulacija dece veoma uspešno postoji u istočnoj Aziji (U Kini, Japanu) gde deca rano počinju da uče svoje komplikovano pismo i to čine oslanjajući se na prirodno moćno slikovno pamćenje mozga. Oni su primorani da rano krenu sa učenjem velikog broja simbola ali to im koristi u drugim oblastima školovanja pa tako postižu najbolje rezultate na poznatom PISA testu.

Međutim, savremeni uticaj naše civilizacije ima svoju cenu. Sve je više dece koja pri polasku u školu ispoljavaju različite govorne mane, nisu spretna sa olovkama i drugim stvarima koje uzmu u ruke, njihov vid je slabiji pa čak imaju i ravna stopala, teže savladavaju pisanje, čitanje, računanje. Na drugoj strani – deca se sve manje kreću, više vremena provode igrajući video igrice, gledajući televiziju gde se susreću sa sadržajima koji nisu prikladni ni za odrasle.

Roditelji sve ređe deci čitaju priče i bajke za laku noć – pred spavanje. A te priče i bajke pune su morala, glavni junaci savladavaju prepreke i pobeđuju zlo. Kada to čuju pred spavanje sigurno je da će deca imati i zdraviji san.

Dakle, dragi roditelji, nemojte se ljutiti na vaše dete ako voli da skače i vrti se u krug. I nemojte ga sprečavati u tome. Podržite ga. Pomozite mu da se pravilno razvije i biće vam puno zahvalno na tome kad poraste i dođe vreme da ono kao odrastao čovek brine o vama.