Međunarodni praznik rada

04/05/2016

Međunarodni praznik rada ustanovljen je odlukom Druge internacionale 1889. godine.

Inspirisani uspehom kanadskih drugova iz 1884, američki radnici 1886. godine traže osmočasovno radno vreme; u Čikagu radnici agituju mesecima i uoči 1. maja te godine veći deo čikaške proizvodnje je obustavljen zbog štrajkova.

U ponedeljak, 3. maja, izbila je masovna tuča u Mek Kormik Riperu između radnika članova sindikata, koji su sprečeni da dođu na posao i onih koji nisu pripadali sindikatu, a koje je Mek Kormik zaposlio. Policija se umešala i ubila četiri člana sindikata.

Grupa anarhista, predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom pozvala je radnike da se naoružaju i 4. maja učestvuju u masovnim demonstracijama na Trgu Hejmarket. Dolazi svega 3.000 radnika, a osoba čiji identitet nikad nije utvrđen baca bombu koja je ubija sedam i ranjava 67 policajaca.

Gradske i državne vlasti uhapsile su osam anarhista, optužile ih za ubistvo i četvoricu osudile na smrt. Smrtna kazna je izvršena 11. novembra 1887. Dokazi da je iko od njih stvarno bacio bombu nikada nisu pronađeni. Radnici Čikaga i građanstvo prave špalir od 250.000 ljudi dok je Parsonova pogrebna povorka prolazila gradom.

Od 1889. se svake godine obeležava ovaj tragični događaj kao dan međunarodne radničke solidarnosti, negde i u obliku demonstracija. Za radnike i sindikaliste širom sveta, Hejmarket je postao simbol potpune nejednakosti i nepravde kapitalističkog društva.

Pod firmom da sadrži komunističke konotacije, u SAD se radnički pokret odrekao Prvog maja, i kao Praznik rada slavi prvi ponedeljak u septembru.

U Hitlerovoj Nemačkoj 1. maj je bio državni praznik.

U tranzicionoj Srbiji sindikati se svake godine obrukaju malim brojem učesnika mitinga, pa je pitanje kada će i prestati da ga obeležavaju.

E, da ne zaboravimo. Kuriozitet je da se prilikom pripreme Praznika rada, svakog 30. aprila u Srbije ubije nekoliko stotina hiljada svinja, kako bi se radničkoj klasi omogućilo da nesmetano uživa u prirodi i na adekvatan način iskoristi ćumur koji mu Majka Srbija tako obilato daruje iz same svoje utrobe. Sa druge strane, naša dična politička elita podržana je dobrim ljudima iz sindikata, koji narodu poklanjaju svinjske polutke kao dodatak uz nekoliko neradnih dana. Ove godine se, vanredno, opštem roštiljanju pridružila i Crkva, pošto Uskrs pada neposredno posle 1. maja. Tako da je ovde svima lepo – političarima, radnicima, sindikalcima, popovima. Razloga za slavlje ova vrla družina, verujemo – ima.