Danci zauzdali vetar, ne koriste naftu, ni ugalj
01/05/2019
Od UN i svetskih “zelenih” inicijativa “nema (h)leba” uvideli su Danci i doneli neverovatnu odluku – od 2050. godine u čitavoj zemlji neće potrošiti ni kap nafte, ni gram uglja, ni kubik gasa.
Danska čvrsto istrajava u svojoj odluci da se u tri naredne decenije potpuno oslobodi energetske zavisnosti o fosilnim gorivima.
Utopijska ideja, rekli bi mnogi, ne samo u Srbiji gde se na struju gleda kao na neko “trebalo bi da bude besplatno” i bogom dano pravo. Ali, Danci znaju šta rade i vetrenjače po zemlji, ali i moru, niču gotovo kao pečurke. Ništa čudno jer u ovoj maloj severnjačkoj zemlji već četiri decenije se intenzivno bave “alternativnom” energijom i energetskom efikasnošću.
Danci su još pre dve godine uspeli su da postignu da trećina električne energije koju cela zemlja troši bude poreklom iz vetra, a do 2020. godine plan je da se nivo podigne na polovinu. Srednjoročni plan je da sva proizvodnja struje i daljinskog grejanja bude iz obnovljivih izvora do 2035. godine. Ostalo bi da se do 2050. i sav saobraćaj prebaci na električni pogon i bio-goriva.
Da se bavljenje “pametnom energijom” i ulaganje u znanje i razvoj alternativa isplati, Danci su svetu dokazali za samo četiri decenije. I pored ulaganja u skupo osvajanje novih tehnologija, Danska je i dalje jedna od zemalja sa najvećim nacionalnim dohotkom po stanovniku. A to je zbog racionalne i hrabre državne politike i znanja koje je su u oblast energetike uložile domaće firme poput Vestas Wind Systems, Simens Wind Power (vetroturbine), Danfoss (pametno upravljanje), Grundfoss (energetski efikasne pumpe), Rockwool (izolacioni građevinski materijali), Velux (energetski efikasni prozori)… U koračanju u budućnost prednjači Kopenhagen, grad koji će biti prvi “CO2 neutralan grad” u svetu, pre 2025. godine. Patronažna služba tamo već vozi električne bicikle, vatrogasci vozila na hidrogen, a građani čiji se stanovi greju spaljivanjem otpada i bio-mase a osvetljavaju strujom iz vetrogeneratora, dobijaju sve više i više staza za bicikle.
Zelene takse
Da bi mogli da održavaju svoju “državu blagostanja” Danci plaćaju najviši porez na imovinu, ali i druge velike takse. Akcize na duvan i alkohol i PDV (25% još od 1992) su odavno visoki pa su morali da za popunu budžeta uvedu “zelene takse”, na struju, na registraciju (vlasništvo motornih vozila) i za ekologiju. Samo od tih taksi godišnje država prikupi 10 milijardi evra. U Srbiji je za 2015. planirano da se ukupno prikupi porez 6,3 milijarde evra, od čega je polovina PDV.
Insistiranje države Danske na obnovljivim izvorima energije i energetskoj nezavisnosti dobro je došlo Simensu, čija je centrala u Nemačkoj, koji je 2004. kupio dansku firmu Bonus Energi i tako ušao u posao sa vetrenjačama.
Ali, dobro je došlo i samim Dancima. Ekonomija je dobila još jednu firmu koja je postala globalni igrač (Vestas je već bio lider u branši), a otvoreno je i mnogo radnih mesta.
Majkl Pedersen, menadžer za komunikacije u fabrici Brande kaže da Simens vind pauer zapošljava u proseku pet novih ljudi svakog dana.
A raditi u Simensu uopšte nije loše, plate su dobre i za Danske uslove, uslovi rada vrhunski. O platama se zvanično ne govori, ali “dobro obavešteni izvori” kažu da niko nije plaćen ispod 3.000 evra.
Na kom je stepenu briga za zaposlene dovoljno govori podatak da je 30 odsto hrane u kantini u fabrici gondola (kućišta generatora) u Brandeu organskog porekla. Kuriozitet je da je radnicima pored savremene kantine na raspolaganju i uvek sveže pecivo iz fabričke pekare.
Besplatna dostava na teritoriji Srbije
za porudžbine preko 3.000 RSD-a.
