Ako ste planirali da putujete na neku evropsku destinaciju, predlažemo vam da izaberete neki od ovih magičnih dvoraca:
1. Nojšvanštajn (Bavarija, Nemačka)
Mnogo pre nego što je poslužio kao inspiracija za dvorac iz Diznijeve bajke o Pepeljugi, Nojšvajnštajn je bio utočište nemačkog kralja Ludviga II Bavarskog koji je čitavo kraljevsko bogatstvo potrošio na izgradnju dvoraca. Nojšvajnštajn je najpopularniji od njih i svake godine ga obiđe milion posetilaca, piše National Geographic.
Samo 14 od planiranih 200 soba u dvorcu je završeno, ali su sve prelepe s raskošnim zlatnim listićima, drvorezima i muralima koji otkrivaju kraljevu opsesiju mitovima i legendama o operama Riharda Vagnera.
2. Bran (Brašov, Rumunija)
Za ovaj dvorac obavijen maglom se veruje da je bio inspiracija za horor roman Drakula Brama Stokera.
Autor nikad nije posetio ovaj dvorac, koji je poznat kao Drakulin zamak i koga čuva prsten planina u Transilvaniji, ali mesto i dalje mami radoznale ljubitelje literature.
3. Šambor (Loar i Šer, Francuska)
Šambor predstavlja zadivljujući primer francuske renesansne uzvišenosti i najveći je dvorac u dolini Loare. Izgradio ga je Fransoa I Valoa 1519. godine. Sto od 440 soba je otvoreno za javnost i desetine stepeništa, uključujući i dvostruku spiralu za koju se veruje da je konstruisao Leonardo da Vinči.
U okolini se nalazi park od 54 kvadratnih kilometara, gde možete da uživate u prirodnom rezervatu ili na planinarskim i biciklističkim stazama, a možete i da iznajmite čamac.
4. Moszna (Poljska)
Bivša rezidencija porodice Tile-Vinkler pre svega je osmišljena u baroknom stilu u XVII veku, ali je kasnije dodata i nota neogotike i neorenesanse, kao i 99 kula koje mu daju posebnu draž.
Posle Drugog svetskog rata Moszna je bio sedište sovjetske armije, a danas umetnički eksponati i koncerti kamerne muzike mame posetioce u dvorac od 365 soba i okolni park koji ga okružuje.
5. Lids (Kent, Velika Britanija)
Smešten na dva ostrva usred jezera, dvorac Lids je veliki, romantičan i bajkovit. Izgrađen je za vreme vladavine Henrija I i bio je kraljevska rezidencija skoro 900 godina, a budući da je vladalo šest srednjovekovnih kraljica, dvorac je dobio reputaciju Damskog dvorca.
